Saturday, 29 Feb 2020

Kako je Fenijansko bratstvo pomoglo razvoju Kanade?

Fenijansko bratstvo. U godinama koje su usledile nakon građanskog rata, Sjedinjene Države su prošle ogromne promene. Dok se zemlja obnavljala i dok su se građani oporavljali od rata, Sjedinjene Države pokazale su se kao potencijalni glavni igrač u diplomatskim odnosima Engleske i Irske u vreme velikog neprijateljstva između te dve države. Velika glad usled nestašice krompira prouzrokovala je velike patnje među irskim narodom. Britanci, koji su u to vreme okupirali Irsku, nisu učinili ništa da im ublaže muku. Mnogi Irci su emigrirali u Ameriku kako bi izbegli od gladi i britanske vladavine; kada su stigli na ciljano mesto, doživeli su status građana drugog reda.

Napeti odnos između Britanaca i Iraca uticao je na irske imigrante u Americi na mnogo različitih načina. Većina inije želela da se obazire na svoju domovinu, napustili su Irsku s razlogom i želeli su da pokušaju da žive u miru u svom novom domu. Njihovi životi bili su dovoljno teški i bez brige o tome šta se dešava kod kuće. Drugi su bili ljuti: još su osećali ponos zbog svog irskog nasleđa, a britanski tretman prema njihovoj domovini ih je povređivao. Želeli su da preduzmu akciju, ali šta su mogli da urade iz daleke zemlje?

Mnogi od ovih ljutih Irca pripadali su Fenijanskom bratstvu, irskoj međunarodnoj republikanskoj organizaciji sa ograncima u Irskoj i Sjedinjenim Državama. Bratstvo se posvetilo oslobađanju njihove matične zemlje od britanske tiranije, ali pored krvavih akcija imali su i mirovne misije koje su Irskoj pružale humanitarnu pomoć. Američki ogranak Bratstva nije primao naređenja od irskog ogranka, ali su podržali Irsku svojim akcijama. Smišljali su ideje kako da nateraju Britance da Irskoj priznaju nezavisnost. Budući da su bili tako daleko, nisu mogli prisiliti Britance da izađu iz njihove zemlje i puste ih da žive normalnim životom, pa je Bratstvo došlo do sjajne ideje da primora ruku Britanije na njihove uslove.

Kanada je u to vreme bila dragoceno britansko vlasništvo, koja se nalazila severno od Sjedinjenih Država. Fenijanci su odlučili da je napadnu i osvoje onoliko Kanade koliko su bili u mogućnosti da zadrže i zarobe lokalno stanovništvo kao taoce sve dok Britanci ne pristanu da napuste Irsku. Plan je bio da nakon što Irska bude vraćena Ircima, Fenijanci bi Kanadu vratiti Britancima. Da bi se pripremili za invaziju na Kanadu, Fenijanci su u aprilu 1866. pokrenuli probnu invaziju na New Brunswick sa oko 700 muškaraca. Niko od njih ranije nije napao neku zemlju. Želeli su da znaju koliko je to lako ili teško. Uspešno su napali provinciju, ali to je bilo vrlo kratkog daha. Raštrkali su se jednako brzo kao što su stigli kada su se pojavili britanski ratni brodovi. Prvi invazijski napad bio je potpuni neuspeh, ali Fenicijanci nisu bili razočarani. Oni su nastavili sa svojim planovima i pokrenuli svoju invaziju na Kanadu.

Fenijansko bratstvo je napalo Kanadu u New Brunswick-u

1. juna 1866. godine, posada ljudi odani Fenijanskom bratstvu oštetila je američki brod Mičigen, koji je čuvao raskrsnicu reke Nijagara između jezera Erie i jezera Ontario, što je omogućilo da Fenijansko bratstvo pređe u Kanadu. Fenijanska sila bila je mala, ali smrtonosna: bilo je samo 1.000-1.500 muškaraca koji su napali Kanadu, ali oni su bili dobro naoružani, i mnogi od njih su ranije bili u borbama. Pošto je njihov broj bio tako mali, Irci su osigurali da sa sobom ponesu masivnu artiljeriju.

Oružje koje su nosili ubrajalo je i čamce, tako da su morali neke da odbace u reku Nijagaru tokom invazije. Američki građanski rat završio se samo godinu dana ranije, tako da su bili visoko obučeni za gađanje i strateške vojne vežbe. Na kraju je američka mornarica popravila američki Mičigen i zaustavila preostalu invaziju, odvojivši Fenijancane od njihovih zaliha. Oni koji su prešli preko reke billi su spremni za bitku.

Pozicija broda Mičigen

Predvođeni John O'Neill- om, Fenijansko bratstvo napredovalo je do Ridgeway-a i namamilo kanadske snage da im izađu u susret. Koristeći svoje veliko vojno iskustvo, O'Neill je upotrebio manju silu kako bi izvukao Kanađane. Kanadske trupe su bile potpuno nespremne za borbu sa Ircima. Njihove formacije su bile formalne i krute u poređenju sa Fenijancima i bili su potpuno nespremni za gerilski rat koji im se spremao.

Kako su Kanađani napredovali i gurali Fenijance nazad, njihove su se linije raspadale. Preostale fenicijanske trupe, koje su se krile u rovovima, preplavile su ih bajonetima, pobedivši ih u bitci. Na kraju bitke 22 Kanađana su umrla, a 37 je ranjeno. Kanađani su se povukli sa Ridgeway-a i prepustili ga Fenicijancima.

Usled nedostatka sredstava za održavanje grada, Fenijanci su se takođe povukli, umesto toga odlučili su da preuzmu Fort Erie. Kanadski vojnici u Fort Erie-a, bili su hrabri u odbrani svog grada, ali na kraju su izgubili i Irci su preuzeli tvrđavu. Na kraju su Fenijanci tu postavili i organizovali za okupaciju Kanade. Njihov uspeh nije mnogo potrajao.

Britanska i kanadska vojska udružile su snage i marširale na Fort Erie, okružujući Fenijsko bratstvo. Irci su sada bili znatno malobrojniji, može se reći i do deset puta od protivnika. Bojeći se za svoj život i videvši da vode rat koji nisu mogli pobediti, mnoštvo Fenijskog bratstva napustilo je O'Neill- a i vratilo se u Sjedinjene Države. Pošto je izgubio polovinu ljudi, O'Neill i preosatlo Fenijansko bratstvo ostali ljudi napustili su tvrđavu i takođe se vratili u Ameriku.

Dok je američka vojska privodila Fenijsko bratstvo u pritvor kada su prešli na američko tlo, Irci su shvatili da ih Amerikanci i Britanci ne shvataju toliko ozbiljno koliko bi voleli. Američka podrška invaziji bila je neizgovorena: Sjedinjene Države nisu priznale da su Irci držali deo Kanade, barem na kratko.

Amerikanci nikada nisu mislili da će Bratstvo uspeti u svojoj nameri zbog svoje prve neuspele invazije u New Brunswick-u, i nisu se trudili da ih spreče da izvedu drugi napad u Kanadu. Britanci su odbili uopšte da priznaju bitku na Ridgeway-u, jer Irci nisu dugo držali nijedan deo zemlje u Kanadi da bi je iskoristili kao pregovarački čip za nezavisnost Irske ili uopšte za bilo šta.

Iako se irska invazija na Kanadu međunarodno smatrala neuspehom, Fenijsko bratstvo nije odustalo od nade da će njihov podvig uticati na Englesku i da će uspeti u proglašenju nezavisne Irske. Iako su nastavili sa napadima na Kanadu, svi su bili neuspešni.

Sjedinjene Države odustale su od gonjenja Iraca, odbijajući da ih oštro kažnjavaju, sprovodeći ih nazad na američko tlo kada bi Bratstvo pokušalo da ponovi napad. Frustrirano Bratstvo postalo je agresivnije prema britanskoj vladavini u narednim godinama: jedna frakcija smeštena u Londonu detonirala je bombu koja je ubila ili povredila preko 100 ljudi da bi oslobodila jednog od svoje braće. Taj napad je zaslužan zašto se u današnoj zapadnoj literaturi Fenijsko bratstvo pominje kao teroristička organizacija.

File:The battle of Ridgeway, C.W. June 2nd 1866 - lith. & printed by Chas. Hart 99 Fulton St., N.Y. LCCN2004669162.jpg
Biitka na Ridgeway-u

Na kraju, fokus Fenijskog bratstva promenio se od pokretanja invazije na britanske teritorije i korišćenja nasilja kako bi postali dovoljna smetnja da se Engleska primora da se nosi sa njima. Njihovi napori imali su suprotan efekat: umesto da odustanu i pregovaraju s Bratstvom, Britanci su počeli da ugnjetavaju Irce i maltretiraju ih više nego što su već činili, što je oslabilo uticaj mirnih pokreta za nezavisnost u Irskoj koji su počinjali da dolaze do izražaja.

Dok su irske invazije na Kanadu podelile mnoge, to je imalo ujedinjujući efekat na Kanađane. Kanada je u to vreme još uvek bila britanski posed, podeljena na odvojene teritorije bez ikakvog osećaja za nacionalnost. Nakon bitke na Ridgeway-u i posledičnih invazija Fenijskog bratstva, Kanađani su shvatili da bi napadi mogli doći u svakom trenutku i morali su da se oslanjaju na sebe u cilju brze odbrane svoje teritorije.

Nisu se mogli osloniti na britanske trupe koje bi im priskočile u pomoć svaki put kada bi Irci izvršili invaziju, jer je za takvu mobilizaciju bilo potrebno vreme. Naučivši kako se mogu obraniti sami bez ikakvog spoljašnjeg uticaja, Kanađani su razvili osećaj samoodržanja koji je doprineo njenoj nezavisnosti od Britanije.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena Potrebna polja su označena *