Tuesday, 2 Jun 2020

Kako je sjaj sveća obasjao medijski mrak u Crnoj Gori

Od momenta kada je predložen Zakon o slobodi vjeroispovesti pravoslavni narod nema mira! Mislili su crnogorske vlasti da će to proći, kao što je do sada sve i prolazilo. Udarali su na srpstvo stvarajući neku njihovu novu, izmišljenu, montenegrinsku državu. I svi ti udarci su prolazili…

Prolazili su jer je narod zabrinut za svoju budućnost, jer se plaši da izrazi svoje osećaje, svoja mišljenja. Plaši se da ako podigne glas on može biti na silu utišan. Biće utišani i njegovi bližnji, njegovo okruženje. Biće izložen torturi od strane vlasti. Nikada se više neće moći zaposliti, medijski će biti ignorisan. I, šta onda čovek da uradi? Onda se svi mi okrećemo Bogu!

Kada nemamo izlaz iz životnih situacija, kada nas muka pristisne, uvek se okrećemo Bogu. I nije bitno koje smo vere, da li smo pravoslavci, katolici, muslimani, nikakve razlike tada nema. Čak i oni koji nisu vernici svoju utehu tada pronađu u Njegovoj milosti. Jer Bog je pravičan, milostiv, on čuje naše reči, čuje naše vapaje, daje nam snagu, veru u bolje sutra.

Kako li je to promaklo crnogorskim vlastodržcima? Kako su mogli da zanemare silu Božju? Da li iko može da zanemari tako nešto?

Prolazile su packe koje su nam moćnici delili. Mislili su da nas ne bole, ali da li je to zaista bilo tako? Da li su ostavili trag na našoj duši? Naravnno da jesu! Kada im je palo na pamet da postanu nezavisna država, postali su! Buka oko referenduma koji se održao nikada nije prestala da odjekuje u glavama čestitih ljudi. Svi znaju kako su kupovali glasove ljudi, kako su ih ucenjivali. Svestan je bio narod da je nemoćan, da možda neće svi biti tu da žrtvuju svoju egzistenciju, da će rezultate fingirati i time bi svaki čovek koji odbije ,,velikodušnu” ponudu vlasti ostao na margini. Njihove porodice bi bile proganjane od strane režime, njihovi poslovi bi postali ništavni. Jednostavno ne bi imali mogućnost da žive!

I tako je prošlo… Prošlo je, dobili su šta su hteli. Mislili su tada da su razdvojili narod. Da će narod zaboraviti sve snimke na kojima se vidi kako ucenjuju i primoravaju građane Crne Gore na put koji su oni zamislili. Dobili su svoju državu u kojoj su oni gazde! Jer oni pate od toga da budu gazde, da budu iznad nas malih, običnih ljudi. Prohujala je tada priča koja je obišla svet, Milo ima svoju zemlju, svoju državu! Nije narod Crne Gore dobio tu državu, nego Milo! Tako se brzo uspeo na lestvici najvećih bogataša na svetu da su se svi na svetu pitali kako je moguće da jedan čovek koji je na čelu neke države može tako brzo da se obogati.

Naravno, ljudi iz njegovog okruženja nisu bili uskraćeni za bogatstvo, dobili su svoje biznise, hotele, plaže. Tako je napravio sebi odličnu podlogu da vlada dokle god to poželi i da onda kao i svi moćnici odabere svog naslednika, kako ne bi izgubio ono na čemu je vredno radio. E, da ne bi sve bilo tako lako po njega, đavo je tražio svoj deo!

Tražio je đavo da Milo pljune po svom političkom životu, da ispoštuje veće igrače u toj priči. Tad je na red došla sveta srpska zemlja, Kosovo!

I ta priča prođe… Iako niko nije verovao da je tako nešto moguće, zaista prođe. Crna Gora je priznala lažnu državu. Priznala je zlikovce sa kojima se borila kroz celu svoju istoriju za heroje. I, kako je narod reagovao na novu podvalu, na novi pritisak? Narod je izašao na ulice da odbrani čast, obraz i dostojanstvo! I ceo svet je video ogorčenost naroda na odluke vlastodržaca.

Prošlo je i to, ali nije zaboravljeno!

Kada se čovek osili, pomisili da može mnogo više nego što može. Pomisli da je jači nego što jeste. Da je moćniji nego što jeste. Služio se logikom, ja sam ovde Bog, nema šta ne mogu. I onda je udario na Boga! A Bog je jedan, njemu se moli, na njega se ne udara! Ko god je na Boga krenuo brže se vratio nego što i je pošao!

Ali, Bog je progovorio kroz narod! Narod se digao jer je jasno, šta ćemo mi bez Boga, ni nama nema života! Zaboravio je Milo kolika je istinski snaga Boga, kolika je snaga naroda! Rečenica koju je nesmotreno izgovorio ostaće zabeležena u istoriji: ,,Ne zalećite se, mnogo nas je više!” Odgovor je usledio… I to kakav!

Narod je počeo da se okuplja u mirne proteste, da se zajedno Bogu mole, jer zajednička molitva i jeste najjače oružje. Uz narod su, prirodno, stale i verske vođe. Poveli su te veličanstvene skupove o kojima se toliko priča i piše. Slike vernika na molebanima obišle su svet! Ceo svet se divio tim veličanstvenim skupovima, toj ljubavi naroda prema Bogu. Čas demokratije je celom svetu održan iz jedne male po broju stanovnika, ali velike i ponosne zemlje!

Videvši da nema kud, da je sateran u ćošak, Milo se odlučio da pokuša da obrne realnost, da pokaže ko je i dalje vođa. Dobio je podršku iz Brisela koji je juče izdao sramno saopštenje da je cela priča potekla iz Rusije i Srbije, da je velikosrpska agresija na snazi u Crnoj Gori. Naravno, oni su ozbiljniji igrači od Mila, istog dana su i izdali saopštenje u kom navode da im nije baš sve najjasnije o spornom Zakonu . Veliki su to igrači, ali čak i oni koji su najveći na zemlji, toliko su sitni pred Bogom. Jer sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli!

Opravdavajući celu situaciju velikosrpkom agresijom veliki Milo počeo je da vuče poteze koji će ga po svoj prilici mnogo koštati. Odlučio se da zabrani emitovanje emisija koje po njegovom mišljenju nisu podobne za narod Crne Gore. Zabranio je, stavio crni ekran na televizore malih ekrana, i šta je time dobio? To se Milo možda moglo raditi kada nije postojao Internet, kada su ljudi slali pisma, nedeljama čekali na odgovore. Danas možeš imati sve u realnom vremenu. Nisi znao za to? Morao bi Milo da udariš na mnogo jače od sebe, da ugasiš i Facebook, Youtube, Twitter. Ali ti nemaš tu moć! Džabe sebe ukopa još više!

Sinoć nisi dozvolio emisiju u kojoj je otac Gojko gostovao. Zašto? Tu se odlično videlo kako tvoji ljudi postaju manji od makovog zrna pred Božjim čovekom. Ali narod je video to! Nisi ni to znao? Video je, emisija je emitovana, ljudi su je masovno gledali uživo na Youtube-u. Videli su Milo svi tvoju sramotu! Video je narod i konačno shvatio tvoju poruku. Da li sada crni Milo vidiš koga je više? Narod se vodi porukom ,,Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo. Izgubiš li veru, izgubio si sve!”

Možeš da poseduješ sve medije sveta, da baciš totalni mrak na medijsko nebo Crne Gore, ali to nebo je malo Milo za svetlo sveća koje su obasjale nebeski svod. One se u mraku vide još lepše i imaju još veći sjaj, a ti nastavi da živiš sa prigušenim svetlima u svoja četiri zida. Ili se probudi, otvori oči, izađi sa nama na svetlo, naše nebo je dovoljno veliko za sve sa časnim namerama!

Ti si priteran u ćošak, nemoćan. Sad bi trebalo da si najopasniji, ali nisi! Nisi, jer narod zna da je sila Božja uz njega!

Rezidencija.com

Foto: Printscreen Facebook

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena Potrebna polja su označena *