Wednesday, 8 Apr 2020

Pokaži dobrotu, poštuj sebe i druge! Uključi mozak!

Ako staneš na trenutak, i shvatiš, da se vreme oko tebe stalno okreće, mora da padne mrak, i mora da se pojavi svetlost, a da taj trenutak na koji si zastao je tako brzo prošao, i znaš da taj isti više nikada nećeš moći da vratiš.

Vreme? Pitaš se da li ono uopšte postoji? Da li si ti trenutan u tom vremenu? Da li je negde zapisano, ili obeleženo da si ti kao jedno sasvim obično ljudsko biće zapisan, pod nekim imenom i prezimenom i upisan u vremenu kao uspomena na taj vek koji živiš. Znaš prosečan vek čoveka. Da li si se nekada zapitao zašto neko ode pre vremena? Postoji li sudbina? Da li postoji anđeo? Da li postoji đavo? Ili su to samo smišljena imena za dobre i loše ljude? Možda je sve osmišljeno i to sad tako funkcioniše…hmm..Ali,u redu!

Vrati onda vreme mnogo unazad, i zanima me da li si se pitao kako je sve to nastalo? Sigurno si se nekada zapitao. Život?!Životinje?! Priroda?! Sunce?! Mesec?! Pakao?! Raj?! Zemljište?! Voda?Zvezde?! Ljudi?! Hm.. Čovek! Stvorenje od krvi i mesa koje može da oseća razne stvari. Sreću, zadovoljstvo, patnju, tugu, bol, druge ljude..Na časovima veronauke, inače moja duša je okrenuta Bogu, tako sam učen, tako razmišljam, a iskreno, tako bih, najverovatnije i napisao svoj zavet da sam imao mogućnosti, samo bih ga preslikao, jer mislim da je jako ispravan. Tim putem bih koračao, a moja duša pošto ume da oseća, bila bi čista. Mislim da smo svi grešni. Greška, još jedna reč koja je osmišljena, kao što je i sve savremeno osmišljeno. Greška, a čovek koji je uradio nešto loše i nije umeo da oseća, on je grešan. Ja, za sebe, mogu slobodno reći da sam grešan, ali želim da ispravim to, želim da se pokajem! Jer ne osećam se baš lepo, vidim da postoji nešto što me nevidljivo muči, a ne znam kako to da uklonim. Stigao sam predaleko, možda sam vas malo i zbunio, ali ovo što vam sada upravo otkrivam, i preslikavam direktno svoj um, svoje srce, moje razmišljanje, i pretvaram u ove rečenice kako bih ostavio trag i zabeležio jedno sasvim normalno razmišljanje, u dvadest prvom veku, jer možda neko može da izvuče pouku iz svega ovoga i shvati da uopšte nije bitno u koje vreme si rođen, već koliko možeš da osetiš i da duboko ostaviš trag!

Želim da pričam o svemu. Ali zašto svi ne mogu da pričaju sa svima? Moram ovde da stanem! Jednom sam negde u inostranstvu, od strane jednog starijeg momka kojeg sam pažljivo slušao šta mi je pričao, bio je pun nekih neverovatnih i zanimljivih priča koje su mene interesovale, mada, volim da saslušam kada neko ima šta pametno da kaže,rekao je: ,,I ne treba čovek previše da zna”. Tu sada ima dosta istine, onda sam stao na trenutak, kao što sam vam i rekao na početku, da se vreme oko nas stalno okreće, padne mrak, pa se pojavi svetlost, ali taj trenutak, na koji sam stao,je prošao. Zbog toga ne želim da stanem,već želim da stignem da uradim sve što želim u ovom trenutku, sada, to hoću i da ostvarim.Ovako ja razmišljam,i osećam.

SVET, STVOREN JE ZA SAMO NEKOLIKO DANA. SVE OVO OVO ŠTO VIDIŠ, SVE OVO ŠTO SE NALAZI OKO TEBE JE POSTALO DEO TVOG VREMENA KOJI TEBE ČEKA. DOBIO SI NAJLEPŠI, NAJDRAGOCENIJI POKLON, A TO JE ŽIVOT, A NISI NI BIO SVESTAN TOGA. OD TOG TRENUTKA, NEKO TE JE UČIO KAKO DA SE KREĆEŠ, KAKO DA GOVORIŠ, KAKO DA RAZLIKUJEŠ STVARI, ONE KOJE SU LOŠE I ONE KOJE SU DOBRE, I BUDI ZAHVALAN. DO TRENUTKA KADA ĆEŠ TI MORATI SAM DA ODLUČUJEŠ ŠTA JE DOBRO A ŠTA LOŠE ZA TEBE. KROZ ŽIVOT ĆEŠ NAUČITI I OSETITI SVAŠTA, NARAVNO TO ZAVISI OD TEBE KOLIKO SI JAK I KOLIKO SE TRUDIŠ. OSETIĆEŠ MNOGO OSEĆANJA KOJE ĆE SAMO PROSTRUJITI KROZ TVOJE TELO, A OPET JE NA TEBI DA LI ĆEŠ IH ZADRŽATI ILI IH SAMO ODBACITI. JER SE SVE VRTI OKO OKO TEBE,I SVE SE NALAZI U TVOJOJ GLAVI. KADA DOVOLJNO OSETIŠ OD SVEGA PO MALO ONDA ĆEŠ MOĆI I DA OSEĆAŠ DRUGE LJUDE I NJIHOVE ŽIVOTE, I TU NASTAJE POVEZANOST. POVEZANOST KOJA JE JAKO BITNA ZA OVO ČOVEČANSTVO. NE DOZVOLI DA TE RAZOČARAJU, JER KROZ OVAJ ŽIVOT DOK SVE TO UČIŠ, TI OJAČAVAŠ SEBE, A RAZOČARENJE JE SAMO JEDAN OSEĆAJ KOJI ĆE PROSTRUJATI KROZ TEBE, A VEOMA LAKO MOŽEŠ, AKO SI JAK, DA GA ODBACIŠ I DA NASTAVIŠ DALJE. JER SVE JE U GLAVI! I jeste! Onda krenem da filozofiram…

Zalutali smo! Tražimo odgovore? Naravno, vreme prolazi dok jurimo sreću, a da li nešto lepo ostavljamo iza nas? Da li smo potpuno iskreni jedni prema drugima? Zašto se osećamo loše u nekim segmentima života, a govorimo kako nikada ne bi menjali svoje živote, i da bi ih ponovo živeli isto, da li bi to najiskrenije živeo ponovo? Reci, ali budi iskren?!!

Ako ne želiš da pričaš o tome na glas, samo razmisli barem u sebi, i probaj da doneseš zaključak, jer kada razmisliš sam i razvrstaš šta je dobro a šta ne, videćeš velike promene. Promena koja će te promeniti i naterati da budeš bolji.

Treba razmisliti kada i u kojim trenicima trebaš biti veoma brz, jer samo tada se nećeš saplesti. Počnimo od osećanja. Da li osećaš druge ljude? Da li si makar pokušao da ih saslušaš, kako se oni osećaju, šta misle, kako im je?Da li su tužni? Koliko puta si samo nekoga iskulirao, nisi ga saslušao, pustio ga da prodje samo pored tebe? A sa druge strane možda rekao ,,eh, ne mogu da se zamaram, da li on zna kako je meni”??? I od tog trenutka, povezanost nestaje, nema osećanja, to malo nestaje, jer si bio nezainteresovan i pustio ga da samo prođe… A izgubio si mnogo…

Ja sam mlad, ali razmišljam ovako. Slušam, i ne osudjujem druge, kroz šta god da su prošli, jer i sami vidite kako živimo, i kako se mučimo svi da nam svaki trenutak podaren na ovoj zemlji bude što lepši i da ga što lepše proživimo sad dok smo prisutni ovde, budite ljudi i ne radite ljudima ono što ne bi voleli da oni urade vama. Ove reči su možda već negde i izgovorene, ali bitno je da ih zapamtite i upotrebite u životu, i videćete da vas vaša savest neće pojesti, već ćete vi nju, a tada počinje osećanje, i shvatićete kako je lepo živeti, bićete srećni!

Tolerancija je jako bitna u životu, jer da nema toga, onda se ponovo vraćate korak nazad, pa morate ponovo iz početka, da gradite sebe i svoj stav, zato nemojte odustajati, već probajte da osetite. I ne dozvolite da vas trenutak pobedi! Ne dozvolite mu da prodje pored vas!

Kada razmislim o svemu i regustrujem da u mom mozgu postoje neka dubokoumna razmišljanja, za celu ovu situaciju koja se odigrava danas, u ovo vreme raznoraznih ljudi, raznoraznih osećanja, emocija, patnje, spontano dolazim do zaključka da koliko god je sve duboko, probaj da se iščupaš iz svega toga. Ako želiš, prenesi na papir ili samo ustani, udahni duboko i reci sebi – ,,Ja to mogu!”. Izađi iz rupe!

A rupa se nalazi u glavi!

Druga strana su smeh, radost, ono prema čemu treba stvarno gajiti osećanja danas, baš u ovom trenutku. Biti ili ne biti! Biti jači od samoga sebe, boriti se! Neko je rekao da je najveća borba – borba sa samim sobom.

Ljudi su različiti, skrećem sa teme, prenosim svoja osećanja, ali probaj da ih skapiraš. Zašto različiti? Zato što svako drugačije živi, svako je odgajan na neki drugačiji način koji treba poštovati, a ako je drugačije, da li treba to da odbaciš ili zamrziš, ili ni ne pokušaš da shvatiš, jer kažem, ti si bitan u svemu tome.

Čovečanstvo je jedan veliki lanac sa karikama. Ako jedna karika nestane, lanac je u problemu. Kida se! Isto je i sa ljudima. Ako nestane jedno živo biće, onda su njegove porodice tužne, krhke. Lanac može ponovo da se obnovi, da bude čvrst, da bude ponovo lanac, ali neće biti isti. Sve sam ovo objasnio na ovaj način, jer meni nije problem da nekada sednem i da pišem što jednostavnije, jer svako ko želi da pročita, želim da može i da ukapira. Tako isto volim i da objašnjavam ljudima o osećanjima, mislim da ista posedujem. Volim da razmišljam, ali iskreno, nekada sam lenj.

Da se vratimo na suštinu, suština koja je meni jako važna, koja možda nekada može ljudima da otključa svaka vrata u mozgu, i natera ih da svesno donose odluke, da svesno razmišljaju, i da svesno poštuju druge ljude, ali pre svega sebe, ali ponavljam i DRUGE. Verujte mi, lako je!

Svestan sam i da cela ova situacija o vanrednim stanjima jako utiče na čovekov mozak i ne dozvoljava mu da razmišlja kako on želi, kako on hoće. Svako ljudsko biće voli slobodu. Ja je volim, takođe. Da li vidite ko nam je uzima? Mi sami! Čovek pravi takve greške u životu da nije svestan koliko je grešan, da nije ni svestan koliko će ljudi povrediti, da nije svestan da li će neko da nastrada. E,sada stani i i razmisli! Da li si nekada povredio nekog?Da li si vozio automobil u pijanom stanju i bio potencijalni ubica za sebe i okolinu, da li si grešan? Poenta je sada dok si u zatvorenom, imaš sve vreme ovog sveta da razmišljaš o svemu, da posvetiš vreme porodici, da ostvarite ono što niste mogli pre. Jer ste danonoćno radili i niste imali vremena baš za ovo. Razmišljate sada svesno! Kada sve ovo prođe, možemo samo nagađati šta će se desiti. Da li će stvarno svi manji supermarketi biti zatvoreni, da li će se iz Kine preseliti taj 5G sistem koji će upravljati ljudima, da li će biti i dalje tolet papira, da li će naleteti još koji talas nekog novog virusa koji će napasti ljude i izbrisati sa lica zemlje. Ali trenutno razmišljajte na najlepši mogući način kako bi psihički ostali zdravi. Vi ste bitni, a i ljudi oko vas. Nemojte da se tučete zbog hrane, podelite je! Budite čovek prema ljudima, videćete najlepšu lepotu.

Kako sve više i više odrastam, shvatam da su ljudi baš uplašeni, razočarani, žene ne veruju muškarcima, muškarci ne veruju ženama, porodice rastavljene, međusobno se ljudi ne trpe, ne poštuju tuđa mišljenja, gledam i ne verujem! Toliku tugu u trenutku ponesem u sebi, ali je odmah i ispratim, i onda napišem ove rečenice kako bi me ljudi čuli, i shvatili da će tada biti mnogo srećniji. Svi ćemo mi biti dobro, ako se sami trudimo da budemo dobri. Da li si spreman da budeš dobar čovek?

POKAŽI DOBROTU, POŠTUJ SEBE I DRUGE, KADA SMRT ZAKUCA NA VRATA, ZNAJ DA SE NEĆEŠ UPLAŠITI!

Autor: Nikola Popović

Foto: Printscreen Youtube

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena Potrebna polja su označena *